Mi smo tim različitih stručnjaka specijalizovanih za podršku deci i mladima tipičnog razvoja, mladima sa smetnjama u razvoju, njihovim porodicama i parovima.
Ključ tim čine psiholozi, defektolozi, specijalni pedagozi, psihoterapeuti. Posvećeni smo pružanju podrške koja je prilagođena potrebama naših klijenata. Verujemo da kroz razumevanje i stručnost možemo pomoći da naši klijenti razviju svoje potencijale i unaprede kvalitet života.
Dečiji psiholog je specijalista koji pruža pomoć deci u prevazilaženju različitih teškoća u ponašanju i emocionalnih izazova. Njegova uloga je ključna u razumevanju i rešavanju poteškoća koje se javljaju tokom odrastanja.
Kao dečijim psiholozima, naša primarna misija je da pružimo sveobuhvatnu podršku i pomoć deci koja se suočavaju sa:
Naš tim koristi različite terapijske tehnike koje su prilagođene uzrastu i specifičnim potrebama deteta. To uključuje:
Kada se odlučite za rad sa dečijim psihologom, ulažete u bolje emocionalno zdravlje svog deteta i otvarate put za srećniji i zdraviji razvoj. Posetite nas kako bismo zajedno pronašli najbolje pristupe i strategije za poboljšanje života vašeg deteta.
Logopedska priprema deteta za polazak u školu podrazumeva stimulaciju usmerenu na:
Regulacija emocija ili samoregulacija je sposobnost prepoznavanja i prihvatanja sopstvenih emocija, kao i prilagođavanja i modifikovanja njihovog ispoljavanja. Iako to često ne shvatamo na taj način, samoregulacija je veština kojom deca postepeno ovladavaju u toku odrastanja i jedan od zadataka roditelja jeste da im pomognu u tome.
Sigurno ste primetili da između dece različitog uzrasta postoje značajne razlike u sposobnosti samoregulacije, kao i individualne razlike unutar iste uzrasne grupe. Drukčije ćemo doživeti izlive jakih osećanja kod deteta od dve do tri godine i deteta koje polazi u školu. Deo tih razvojnih promena je ishod sazrevanja nervnog sistema, međutim, treba naglasiti da roditeljska podrška, strpljenje, razumevanje i stimulacija razvoja raznim zajedničkim aktivnostima imaju izuzetan značaj.
Detaljnije o ovoj temi
Malo dete ima spontane emocionalne reakcije na razne pojave, situacije i događaje, ne razume ih u potpunosti i ne vlada jezikom dovoljno da bi moglo da pretoči svoje neposredno iskustvo u reči. Ono što dete doživljava kada ga obuzme neka jaka emocija može se opisati kao zbrka različitih utisaka, telesnih senzacija i poriva, kao da ga je obuzela neka zver. Tada emocija upravlja njegovim ponašanjem. Prvi korak ka samoregulaciji je prepoznavanje i imenovanje „zveri”. Kada naučite dete koje reči označavaju pojedina osećanja dajete mu alat za osvešćivanje emocionalnih doživljaja. Ubuduće kada dete bude imalo neku emociju možda će se setiti njenog imena, a možda će je ispoljiti kroz govor tako što će vama ili nekoj drugoj bliskoj osobi prići i kazati da je tužno, uplašeno, srećno ili nešto drugo. Verovatno se to neće dogoditi odmah. Imajte strpljenja jer je učenje samoregulacije proces koji traje.
